Tvoj prijatelj

Osmeh
 
PrijemPrijem  PortalPortal  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Makrobioticke namirnice

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Makrobioticke namirnice   Pon Avg 24, 2009 10:48 am

Alge
Alge rastu i okeanima i nazivamo ih „morskim povrćem“. Međusobno se razlikuju i po izgledu i po ukusu. Neke alge su jakog, a neke blagog ukusa; Neke imaju ukus začina, pa se njima posipaju jela.
Mogu se jesti same ili u salatama, supama, sa povrćem itd.
Veoma su bogate kalcijumom, vitaminom C, vitaminom A, gvožđem i proteinima.

Povrće
Povrće svih vrsta spada u osnovne sastojke makrobiotičke ishrane. Može se pripremati na razlišite načine: kuvanje u vodi, dinstanje, prženje na ulju.
Najčešće se jede dinstano povrće. Iseći povrće na deblje komade, pa ga dinstati u maloj količini susamovog ulja na srednjoj temperaturi oko 5 minuta. Zatim naliti vode da prekrije pobrće, dodati na vrh noža soli, pa poklopiti posudu i kuvati dok ne omekša. Zatim dosoliti tamarijem ili morskom solju, skinuti poklopac i ostaviti da se krčka dok voda ne ispari.
Drugi način je kada se tiganj četkicom premaže susamovim uljem, zatim staviti povrće tanko sečeno i na vrh noža soli. Povremeno protresti tiganj. Dinstati 5 minuta na srednjoj temperaturi, smanjiti vatru i dinstati na tihoj vatri oko 10 minuta. Povremeno promešati jelo. Na kraju začiniti tamarijem ili morskom solju i dinstati još oko 3 minuta.
Kuvanje na pari – za ovaj način potrebne su posebne posude. A možete u jednu posutu naliti vodu, a na nju staviti drugu manju posudu, staviti povrće i kuvati ga.
Kuvanje u vodi – Staviti povrće u hladnu vodu sa malo soli. Posudu staviti na vatru dok ne proključa, smanjiti temperaturu i kuvati dok povrće ne omekša.
Povrće se može pripremiti pečenjem u pećnici, na roštilju (luk, kelj pupčar, karfiol, pečurke, šargarepa – nanizati na bambusov štapić i povremeno prelivati mešavinom vode, susamovog ulja i tamarija.).
Tempura – naziva se povrće koje je uvaljano u testo, pa prženo na ulju (najčešće susamovom), u dubokom sudu. Vaditi rešetkastom kašikom i staviti na cediljku ili kuhinjsku hartiju da se ukloni suvišna masnoća.
Kombinacije povrća:
Kineski kupus, pečurke i tofu,
kupus, šargarepa i luk,
paškanat, luk i šargarepa,
brokoli i karfiol,
celer i pečurke,
kukuruz i luk,
kupus, kukuruz, luk i tofu,
kelj i seitan,
grašak, pečurke, ljutika i celer,
kupus i seitan,
mladice mungo pasulja, kineski kupus i celer.

Salate
Najbolje ih je jesti po toplom vremenu. Mogu biti sastavljene od samo jedne vrste ili od više vrsta - povrće, ribe ili piletine, sa različitim prelivima. Salata se može pripremiti i od voća.

Kiselo povrće (turšija)
Turšiju čine prirodno fermentisane namirnice, koje pomažu varenju hrane.
U makrobiotičkoj kuhinji turšija se priprema sa različitim začinima i dodacima kao što su: sos od soje, mekinje od pirinča, sirće od pirinča, nekoliko vrsta algi, so i sl.
Za kiseljenje najbolje su posude od drveta ili stakla.

Riba
Riba i ostali morski plodovi su bogat izvor proteina. Crvena i plava riba su najviše Jang (crveni grgeč, haringa, sardine, tunjevina). Bela riba (iverak, list, vahnja) su više Jin. Zatim ostrige, kapice, dagnje i hobotnice su više Jin, a škampi, rakovi i jastozi su više Jang.
Preporučljivo je jesti više Jin ribe, rakova i školjki. Pržtiti ih na malo ulja u tiganju, zatim u mnogo ulja u dubokoj posudi ili na roštilju. Mogu se jesti marinirane, a u japanu se jedu i sirove (sašimi).

Hleb
Hleb u makrobotičkoj kuhinji pravi se od integralnih žitarica: ječma, raži, pšenice, ovsa i sl. Ovde treba izbegavati upotrebu kvasca. Umesto njega upotrebljavati kvas ili pripremiti beskvasni hleb.

Integralne žitarice
Integralni pirinač je najuravnoteženija od svih vrsta žitarica, zbog prirodne ravnoteže između minerala, ugljenih hidrata i proteina.
Zato integralni pirinač treba da bude glavna žitarica u našem jelovniku i treba ga jesti svakodnevno. Preporučljivo je izbegavati lomljena zrna, jer mogu stvoriti sluz u organizmu koja štetno utiče na zdravlje.
Kuvanje u ekspres loncu je najpogodniji način pripreme.
Proso je dobar kao hrana kod osoba koje imaju problema sa slezinom, želucem i pankreasom i često se koristi kao zamena za pirinač.
Ovas (zob) – bogat je vitaminom B, mineralima i belančevinama. Odličan je za doručak, kore za pitu i pripremanje deserta.
Raž – najbolje ga je mešati sa drugim žitaricama jer je tvrd za kuvanje.
Ječam – može se kombinovati sa žitaricama i mahunarkama.
Heljda je najviše Jang od svih žitarica. Bogata je vitaminom B, kalcijumom, gvožđem i mineralima. Pošto je toliko Jang treba je koristi zimi i to samo umereno. Ako ste kupili neprženu heljdu, treba je onda, prvo pržiti desetak minuta ili dok ne dobije tamnosmeđu boju, pa je onda kuvati.

Proklijala žita
Za proklijala žita i semenja nutricionisti kažu da je najživotnija hrana i najbolja građa za mozak i telo, jer se tokom procesa klijanja utrostručuje sadržaj vitamina. Kod pšenice recimo taj procenat (vitamina C i komplksa B) raste 600 odsto.
Najpogodnije za klijanje u kućnim uslovima je zrnevlje: pasulja, lucerke, pšenice, sočiva, suncokreta, lešnika, badema i soje.
Potapanjem semanja i žita u vodu nastaje klijanje. Natapanje traje oko 10 časova. Tokom dana treba dva puta menjati vodu i ocediti je. Nabubrela zrna, zatim rasporediti po plitkoj posudi, prekriti providnim najlonom i izložiti ih suncu. Vreme klijanja zavisi od zrna. Tvrda opna žita i semenja može se ukloniti još jednim potapanjem u vodu, kad te opne obično isplivaju na površinu ili padnu na dno posude. Tada izvaditi samo proklijake biljke. Dobro ocediti i do upotrebe držati u džakčićima koji propuštaju vazduh; Smestiti na mesto gde je dobro strujanje vazduha.

Mahunarke
Mahunarke zajedno sa žitima čine glavni deo makrobiotičkih obroka. Veoma su bogate gvođžem, proteinima, mineralima i vitaminima. A belančevina ima više nego u bilo kojim drugim biljkama (pasulj, sočivo, grašak, bob, soja). Naučnici su utvrdili da je proteinska vrednost 1 kg soje jednaka količini od 2 kg mesa, 60 jaja, 10 l mleka, 1,5 kg sira ili 2 kg pasulja. Soja je veoma Jin namirnica i zato je treba jesti povremeno kao sporedni obrok sa Jang povrćem.

Deserti
U makrobiotičkoj kuhinji za pripremanje poslastica uglavnom se izbegava korišćenje mleka i jaja.
Najbolji deserti su oni pripremljeni od prirodnih zaslađivača, kao što su suvo grožđe, sezonsko voće, sušeno voće, sok od jabuke, ječmeni slad ili pirinčani sirup (jini sirup).

Pića
Najbolja pića za zadravlje su ona koja ne sadrže zaštitne materije, vešračke boje, kofein, šećer i dr.
Makrobiotičari stalno piju čajeve od žitarica, kafu od žitarica i povremeno pivo ili sake.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
 
Makrobioticke namirnice
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Superhrana za leto
» Kako kombinovati pojedine namirnice koje će učiniti čuda u vašem organizmu
» Recepti protiv umora
» Skinite SITNE BRADAVICE uz pomoć SAMO JEDNE NAMIRNICE
» Namirnice koje je Amerika podarila svetu

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Tvoj prijatelj :: Gurmanski kutak :: Kutak za gurmane-
Skoči na: