Tvoj prijatelj

Osmeh
 
PrijemPrijem  PortalPortal  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Hranom do zdravlja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Hranom do zdravlja   Uto Apr 07, 2009 8:40 am

Hrana kao lek Very Happy
R E N

Za ciscenje krvi,
za izbacivanje kamena i peska iz bubrega,
za znojenje i izbacivanje mokrace,
za bolesti pluca, reume, gihta, kijavice,
za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva,
protiv skorbuta

Ren (Cochlearia armoracia L.) je visegodisnja zeljasta biljka, cijom se
domovinom smatraju jugoistocna Evropa i zapadna Azija.
Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura.
Upotrebljava se u ishrani, kao zacin i dodatak
jelima, i u medicinske svrhe.
Koristi se svez koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveza biljka s cvetovima.
Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra.
Sadrzi vitamin C (ima ga u svezem korenu vise od 100 miligrama kao i u
prolecnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin,
glukozu, secer, kalijum kiseli sulfat, etericna ulja.
Mladi listovi rena sadrze cak 300-400 miligrama
askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina.
Koren se moze koristiti preko cele godine: svezinu mu
odrzava vlazni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno.
Koren rena se najcesce upotrebljava kao zacin jelima od mesa.
Uz dodatak jogurta, secera ili majoneza mogu se praviti
i drugi dodaci jelima (sosovi i slicno). Od mladih listova prave se
dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena
sprecavaju razmnozavanje bakterija, da deluju antiskorbuticno
kao i u nizu zdravstvenih problema.
Kao lek najcesce se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa,
kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao caj.



REN PROTIV
UPALE SINUSA

Na ringlu sporeta staviti narendanog rena,
prekriti se preko glave peskirom i udisati
isparenja 5-10 minuta. To se cini pred spavanje,
pa se odmah legne pokrivene glave.
Za nekoliko dana bol ce proci, a sinusi ce
poceti da se ciste od gnoja.



SALATE SA RENOM

Posto je ren odlicno sredstvo za ciscenje celog organizma
treba ga koristiti u svakoj prilici.
Za to su pogodne razne salate.
Na primer: napravite zelenu salatu sa mesavinom jogurta i
kisele pavlake i dodajte joj narendani ren i mleveni kim;
krupno narendanom korenu celera u kiseloj pavlaci takodje dodajte
narendanog rena i persunov list; dodajte ga krompir salati...
napravite svoju kombinaciju.



CAJ OD RENA PROTIV
PLUCNIH BOLESTI

Recept je sasvim jednostavan:
10 grama narendanog korena prelije se sa 2 decilitra
kljucale vode i pusti da odstoji nekoliko minuta.
Pije se 2-3 puta dnevno mala solja.



REN PROTIV ASTME

Cetiri supene kasike narendanog rena kuvati lagano
sa soljom jabukovog sirceta.
Kada se ren razmeksa procedimo ga i dobijenoj
kolicini dodamo istu kolicinu meda.
Ovu smesu lagano kuvamo da se zgusne,
pa dodamo ranije skuvani ren i pustimo da se kasa ohladi.
Dobiveni lek se pije ujutru i uvece po jedna kasika.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Apr 07, 2009 8:41 am

MEDVEDJI LUK - SREMUS

Drugi nazivi: divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos
Latinski naziv: Allium ursinum. .
Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!
Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)
Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.
TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska.

www.herbateka.com
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Apr 07, 2009 8:41 am

MASLACAK
Biljke

Drugi nazivi: .
Latinski naziv: Tarxacum officinale .
Eng - Dandelion


Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
CAJ:
Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

Maslackov sirup ( med )
Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.
Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

www.herbateka.com
KOPRIVA
Latinski naziv: urtica dioica

Kopriva raste svuda, po obodima suma, na obalama reka i potoka, na zapustenim mestima, pored ograda raste kao korov.
Lekoviti su koren, stablo, list i cvet.
Koren se vadi u prolece i jesen, vrhovi mladih biljaka u prolece, a cela biljka (stabljika i listovi) tokom cele godine, cvet od juna do avgusta.
Bogata je hlorofilom, mineralnim solima (kalcijum, kalijum, fosfor, gvozdje), vitaminom C, B2, karotenom, kao i flavonoidima, triterpenom, sterolom i drugim sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na ljudski organizam.
Zbog gvozdja koje sadrzi treba da je koriste malokrvne osobe.
Takodje je dobra za pospesenje mokrenja, za reumaticne bolesnike, za podsticanje lucenja mleka kod dojilja...
Koren koprive je dobar protiv opadanja kose.

Pored cajeva koji se mogu praviti od same koprive ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, kopriva bi trebalo da se cesce nadje na nasoj trpezi iako ne spada u gajene vrste povrca.
Od koprive se mogu praviti ukusne corbe, pite, moze se dodavati u variva
(corbast pasulj), za omlete i sl.
Vazno je da se ne sme koristiti u svezem stanju, vec samo termicki obradjena.


Corba od kopriva...

sastojci..
200 grama mladih vrhova kopriva
soljica pirinca
2-3 l vode
1 pavlaka
mladi crni luk
2-3 cena belog luka
mlevena paprika
maslac 50 gr
so i biber

koprivu potopiti u slanu vodu i lagano je izgnjeciti, vodu treba promeniti 2-3 puta.
Proprziti sitno iseckan mladi luk na maslacu, dodati zgnjecena cena belog luka, alevu papriku i odmah naliti vodom. Dodati opran pirinac. Kad je pirinac napola kuvan dodati iseckanu koprivu. Zaciniti po ukusu (so, biber, biljni zacin), kuvati jos desetak minuta i na kraju umesati pavlaku i posuti persunom. Ako ne volite pavlaku, moze i bez nje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Apr 07, 2009 8:42 am

KOPRIVA
Latinski naziv: urtica dioica

Kopriva raste svuda, po obodima suma, na obalama reka i potoka, na zapustenim mestima, pored ograda raste kao korov.
Lekoviti su koren, stablo, list i cvet.
Koren se vadi u prolece i jesen, vrhovi mladih biljaka u prolece, a cela biljka (stabljika i listovi) tokom cele godine, cvet od juna do avgusta.
Bogata je hlorofilom, mineralnim solima (kalcijum, kalijum, fosfor, gvozdje), vitaminom C, B2, karotenom, kao i flavonoidima, triterpenom, sterolom i drugim sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na ljudski organizam.
Zbog gvozdja koje sadrzi treba da je koriste malokrvne osobe.
Takodje je dobra za pospesenje mokrenja, za reumaticne bolesnike, za podsticanje lucenja mleka kod dojilja...
Koren koprive je dobar protiv opadanja kose.

Pored cajeva koji se mogu praviti od same koprive ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, kopriva bi trebalo da se cesce nadje na nasoj trpezi iako ne spada u gajene vrste povrca.
Od koprive se mogu praviti ukusne corbe, pite, moze se dodavati u variva
(corbast pasulj), za omlete i sl.
Vazno je da se ne sme koristiti u svezem stanju, vec samo termicki obradjena.


Corba od kopriva...

sastojci..
200 grama mladih vrhova kopriva
soljica pirinca
2-3 l vode
1 pavlaka
mladi crni luk
2-3 cena belog luka
mlevena paprika
maslac 50 gr
so i biber

koprivu potopiti u slanu vodu i lagano je izgnjeciti, vodu treba promeniti 2-3 puta.
Proprziti sitno iseckan mladi luk na maslacu, dodati zgnjecena cena belog luka, alevu papriku i odmah naliti vodom. Dodati opran pirinac. Kad je pirinac napola kuvan dodati iseckanu koprivu. Zaciniti po ukusu (so, biber, biljni zacin), kuvati jos desetak minuta i na kraju umesati pavlaku i posuti persunom. Ako ne volite pavlaku, moze i bez nje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Maj 26, 2009 8:28 am

JABUKA



Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti,
glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice,
bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina,
perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena,
ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa

Jabuka (Malus communis) je najrasprostranjenija kontinentalna vocka
(postojbina severozapadni predeli Himalaja),
uzgajana je jos 1 000 godina pre nove ere.
Uzgaja se na preko 5 miliona hektara u svetu
a poznato je oko 10 000 sorti jabuka.
Raste i kao divlje voce koje se takodje koristi, zbog oporosti
i kiselosti uglavnom peceno, ili za preradu.
Jabuka se mnogo koristi u zdravstvene svrhe (jabukovo sirce, koje
zadrzava sva svojstva jabuke, osnovni je lek u tradicionalnoj medicini
zbog znacajnog prisustva kalijuma, klucnog mineralnog sastojka).
Koristi se cvet, plod i ljuska od ploda.
Cvet se bere u aprilu, maju i junu,
a plod od pocetka juna do kraja septembra.
Plod sadrzi: pored vode, secera, pektina, vitamina A, B i C
i organske kiseline: jabucnu, limunovu mravlju, karponsku...
Mnogostruka vrednost jabukovog sirceta po Dr. Dzervisu i drugima
jeste u tome sto kalijum vezuje i ostale neophodne mineralne sastojke:
fosfor, hlor, natrijum, magnezijum, kalcijum, sumpor, gvozdje, fluor,
silicijum a u manjoj meri i druge minerale.
Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.


JABUKA PROTIV ANEMIJE
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku
prelivenu sokom od pola limuna,
kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom
soka od bokvice ili drenjina.


JABUKA PROTIV ISIJASA
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom
i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.


JABUKA PROTIV OSTIPACIJE
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke
s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.


CAJ OD JABUKE KAO
UNIVERZALNI LEK
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda
i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca,
za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice.
Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.


JABUKA PROTIV
MELANHOLIJE
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica.
Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze
jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.




KRASTAVAC


za ulepsavanje i osvezenje lica,
protiv bolesti zeluca i creva, upala koze,
svraba, ujeda insekata, za lecenje mokracnih kanala,
secerne bolesti, ciscenje krvi, boljeg rada bubrega,
koznog osipa, cirevi, spoljnih hemoroida

Krastavac (Cucumis sativus L.) je jednogodisnja zeljasta biljka
petoreznjastih listova i valjkastog ploda, koji se jede nezreo.
Za divlji krastavac znali su jos stanovnici Himelaja pre 5 000 godina.
Ni tako duga upotreba ove biljke nije bila dovoljna
da se otkrije najsvrsishodniji nacin njene upotrebe.
Najcesce se koristi za salatu, rezanjem u kriske.
Tako se, pored stete koja mu se cini soljenjem
(gube se dragoceni kalijum i natrijum)
stajanjem i cedjenjem soka gube dragoceni,
hranljivi i lekoviti sastojci.
Treba ga, dakle, oljustiti i jesti u sirovom stanju,
bez ikakvih dodataka.Ili, u najgorem slucaju,
izrezati u kockice i pomesati sa kiselim mlekom ili jogurtom,
persunom i belim lukom.
Zahvaljujuci velikom procentu vode (95%)
energetska vrednost krastavca nije velika:
manja je od svih drugih povrtarskih biljaka.
Neznatno je prisustvo belancevina (0,6%),
masti (0,1%), a tek nesto vise ima ugljenih hidrata (3,2%).
Ali je zato znatno vece prisustvo mineralnih sastojaka
(oko 400 miligrama) od cega najvise ima kalijuma, zatim kalcijuma,
fosfora, natrijuma, gvozdja, mangana i joda.
Te osobine ga cine izuzetno lekovitim povrcem.
Nezdravo je koristiti ga pre nego sro dozri
(kad pozuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva
nadimanje i tesko se vari. Preslan utice na srce.


SALATA OD KRASTAVCA
Najbolji nacin spremanja salate od krastavca je sledeci:
sveze zelene krastavce naseci,
preliti sa malo limunovog soka i izmesati sa dosta
kiselog mleka (ili jogurta, kisele pavlake, ovcijeg kiselog mleka),
seckanim belim lukom i persunom.
Za bolji promet vode jesti ga u letnje vreme
uz dorucak, rucak i veceru.


KRASTAVAC ZA
JACANJE OCIJU

Iscediti sok od svezih krastavaca,
namociti njime gazu koja se stavi na oci
i prekrije jos i suvom gazom.
Nakon 20 minuta skinuti obloge sa ociju i
umiti se u blagoj, mlakoj kamilici.


KRASTAVAC PROTIV
PROMRZLINA

U vreme sezone nabrati krastavce, prerezati po duzini
i osusiti ih na cistom, suncanom mestu.
Ako zimi zatrebaju kao lek protiv promrzlina
treba ih staviti u mlaku vodu da omeksaju, a onda se u vidu
obloga stave na smrznute delove tela.


CAJ OD KRASTAVCA
ZA BUBREGE
I MOKRACNE ORGANE

Iz zrelih (zutih) krastavaca izvaditi semenke, oprati ih
i dobro osusiti. Caj se priprema tako
sto se u 2 decilitra vode kuva kafena kasika semenki
oko 10 minuta. Caj se pije na gladan stomak.


KRASTAVAC PROTIV
ZAPALJENJA KOZE

Sokom svezeg krastavca namociti lagano zapaljeno mesto
nekoliko puta dnevno, bar deset dana.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Maj 26, 2009 8:28 am

KROMPIR



Sprecava skorbut, odstranjuje visak zeludacne kiseline,
ublazava bolove od katara zeluca,
deluje kao diuretik, otklanja promrzline,
podstice rad srca i rasterecuje ga,
pomaze kod opekotina, reume i akutnog artritisa,
upale pluca, akutnog bronhitisa,
odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu,
otklanja divlje meso, leci od uboja

Krompir (Solanum tuberosum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka,
poreklom iz Perua i Cilea,
danas jedna od najrasprostranjenijih namernica na svetu.
Najvise se gaji u Evropi.
Postoji vise od 1 500 sorti krompira,
koristi se za ljudsku i stocnu ishranu, za tehnicku preradu
(spiritus i skrob) i u lekovite svrhe.
Zahvaljujuci svojoj bioloskoj vrednosti krompir bi
mogao odrzati coveka u zivotu bez i jedne druge namernice.
To nije cudo ako se zna da krompir sadrzi u sebi
dovoljno belancevina, masti, ugljenih hidrata (skroma mahom),
mineralnih sastojaka neophodnih za zivot, vitamine C, B1 i B2.
Posto je kora krompira korisna (ima fkuora koji sprecava zubni karijes)
valja ga jesti pecenog ili kuvanog neljustenog,
jer tako zadrzava u sebi vitamin C.
Vazan je nacin pripreme krompira:
raskuvan krompir gubi hranljive sastojke i zato mu valja tokom kuvanja
dodati malo soli, kuvati ga na pari, a posto je najvise belancevina
ispod same kore voditi racuna prilikom ljustenja,
a najbolje je kuvati ga pod korom.
Treba znati da se ne jede proklijao krompir i zeleno obojeni.
Zelena mesta sadrze velike doze solanina
koji moze dovesti do trovanja.


KROMPIR PROTIV CIRA NA
DVANAESTERCU I ZELUCU

Oguliti 50 grama krompira i samleti ga na masini za meso.
Sok piti ujutru na gladan stomak,
i ponovo pre rucka.
Ponavljati to duze vreme, do 6 nedelja,
a uz to se pridrzavati odgovarajuce dijete
za ove bolesti.


KROMPIR PROTIV
GLAVOBOLJE

Sirov krompir treba narendati i u vidu
obloga staviti na celo i slepoocnice.
Na isti nacin snizava se i temperatura.


KROMPIR ZA
SKIDANJE ZULJEVA

Od narendanog sirovog krompira napraviti oblog
koji se privije i pricvrsti na zulj,
te ostavi preko noci da stoji.
Ponavljati nekoliko noci, dok zulj ne nestane.


KROMPIR KAO SREDSTVO
ZA CISCENJE ORGANIZMA

Narendati sirov krompir i isto tako narendati
svezu jabuku, pa pomesati.
Jesti ovu kasu duze vreme
i rezultati ce se videti cak i na licu
ten se blesnuti.


BELI LUK



Protiv arterioskleroze, visokog pritiska,
masnoce u krvi, za izbacivanje toksina,
lecenje astme, secerne bolesti, reume,
bolesti srca, tuberkoloze, kolere, tifusa,
glavobolje, razdrazljivosti, umora, bronhitisa,
za ciscenje creva, protiv velikog kaslja,
gangrenozne tuberkoloze pluca,
protiv ujeda besnog psa

Beli luk (Allium sativum L.) je visegodisnja zeljasta biljka
s podzemnim stablom, u obliku lukovice,
najverovatnije potice iz centralne Azije.
Svezi nadzemni delovi se upotrebljavaju kao salata,
a lukovice kao zacin i dodatak jelima.
Poznat odranije kao dragocena i lekovita biljka,
Persijanci su ga preporucivali radi bolje cirkulacije,
stari Egipcani su ga smatrali svetom biljkom,
Kinezi kao lek za izcrpljenost, bolesti organa za varenje i disanja.
1833 godine je utvrdjeno da beli luk leci besnilo.
Sadrzi u sebi sumporna etarska ulja,
sumporni heterozid, alicin, mineralne soli
(kalcijum, sumpor, fosfor, gvozdje),
azotne materije, fitoncide, vitamine,
fermente, alin, etericno ulje...


BELI LUK
ZA DUGOVECNOST

Zelite li da dozivite stotu,
popijte dnevno pola litra jogurta
s tri cena belog luka.


BELI LUK
KOD DIJAREJE

U casu vinskog ili jabukovog sirceta
staviti sveze iscedzeni sok od
3-4 cena belog luka i popiti.


SIRUP OD BELOG LUKA
Sirup od belog luka pravi se tako sto se
ukuva do odredjene gustine voda i secer
a kada se sirup makne s vatre doda se
isitnjeni beli luk. Odnos sastojaka je sledeci:
koliko secera toliko grama vode i upola manje luka.
Sirup se uzima 2-3 kasike dnevno kod gripa,
angine, bronhitisa, raznih zaraznih bolesti...


BELI LUK PROTIV BRONHITISA
UPALE PLUCA, ASTME

Dejstvo antibiotika iz belog luka je izvanredno.
Jednostavan nacin da pomognete sebi
kod plucnih bolesti je sledeci:
uzeti socan rezanj belog luka, zgnjeciti ga
u maloj kasicici, nju staviti na usta i duboko
na nos udisati etericno ulje pet minuta.
Cen se zatim okrene na drugu stranu,
opet se zatvori ustima i duboko dise na nos jos pet minuta.
Radi produzenog dejstva aromaticnih lekovitih ulja
pozeljno je zadrzati dah, brojeci do 4 ili 6,
a tek onda lagano izdisati.
Ovo treba ciniti ujutru i uvece 1-2 meseca jer
su plucne bolesti veoma uporne i lako se povrate.


BELI LUK PROTIV
VISOKOG KRVNOG PRITISKA

Ovaj jednostavni lek, ciju je delotvornost dokazala
i prakticna medicina, znan je od davnina:
svaki dan treba pojesti za svaki obrok
(triput dnevno) po jedan cen belog luka.
Kada pritisak dodje na normalu dovoljno je
odrzavati ga jednim cenom dnevno.
Normalno, sve to uz odgovarajucu ishranu.


CRNI LUK


Za jacanje srca. za visok krvni pritisak,
otklanjanje nesanice i nervoze,
olaksava iskasljavanje, regulise secer u krvi,
deluje kao diuretik i laksativno sredstvo,
pomaze kod nesvestice, regulise probavu,
leci upalu krajnika i promuklost, bolesti pluca i bronhija,
vodenu bolest, ublazuje bol, leci rane i otekline,
visoku temperaturu, sprecava zgrusavanje krvi,
pomaze kod zacepljenja koronarne arterije,
sprecava opadanje kose, otklanja zuljeve

Crni luk (Allium cepa L.) je veoma rasprostranjena biljka,
najverovatnije poreklom iz Azije,
poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka.
Analizom njegove bioloske vrednosti moze se zakljuciti
da on ni po cemu, cak ni u svojim lekovitim svojstvima,
ne zaostaje iza belog luka. Mozda ga, u ponecemu, cak i nadmasuje.
Za jelo se koristi preko cele godine:
mladi luk u prolece, nedozrela glavica u toku leta
i zrela lukovica preko zime.
Pogresno je odbacivati nadzemni deo mladog luka,
jer on nije nista manje vredan od glavice.
Sto se hranljivosti tice, u crnom luku ima najvise
ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belancevina i masti.
Osusene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloricnim smislu.
no, osnovu bioloske vrednosti luka cine svakako
minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli,
narocito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata,
crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P)
a ima i karotina (provitamin A), glikozida, etericnih ulja,
biljnih hormona slicnih insulinu,
bakterostatike i baktericidne fitoncide...


CRNI LUK ZA
POSPESIVANJE MOKRENJA

Uzeti jednake delove luka (recimo 2 glavice),
persuna i celera i ovu mesavinu kuvati lagano
u 1 litri vode i 8 supenih kasika meda.
Pije se toplo 4 puta dnevno po soljica.


LEKOVITI SIRUP OD
CRNOG LUKA

Pola kilograma crnog luka narenda se i kuva
sa 1/2 kilograma secera (ili meda) u litri vode,
lagano tri sata. Ostaviti u tamne flase i kao lek koristiti
po kasiku nekoliko puta dnevno s mlakom vodom ili mlekom.
Ovaj lek je dobar i kod plucnih bolesti
i bolesti probavnih organa.


CRNI LUK
PROTIV NESANICE

Na masini za mlevenje mesa samleti 1-2 glavice crnog luka,
dobiveni sok popiti s malo mlake vode ili mleka
i kasikom meda, naravno pred spavanje.


CRNI LUK PROTIV
KURJIH OCIJU

Glavica crnog luka se prereze na pola
i stavi u vinsko ili jabukovo sirce 3-4 sata.
Pred spavanje ovim se lukom obavije kurje oko i ucvrsti zavojem.
Ovo se ponavlja nekoliko noci dok kurje oko (zulj)
sasvim ne omeksa i ne nestane.


CRNI LUK PROTIV RANA,
CIREVA NA KOZI
I UPALJENIH ZANOKTICA

Crni luk se sitno nasecka ili narenda i pomesa sa biljnim uljem.
Od ovoga se napravi oblog i obavije mesto
na kome je rana, upaljena zanoktica ili cir.
Oblog se menja 3-4 puta dnevno.


CRNI LUUK KOD
ZAPALJENJA JETRE

Propasirati 200 grama crnog luka i zatvoriti u flasu sa 7 decilitara
belog vina, 100 grama meda i 2 supene kasike pelinog lista.
Flasa se drzi najmanje 20 dana na toplom mestu
i mucka vise puta u toku dana.
Posle toga pije se po soljica
triput dnevno pre jela.


SARGAREPA


Za rast, razvoj i jacanje, protiv anemije,
cuva i poboljsava vid, poboljsava rad
zeluca i creva, otklanja gorusicu,
otekline od vodene bolesti, odstranjuje crevne parazite,
olaksava izlucivanje mokrace, sprecava opadanje kose,
otklanja umor od umnog rada, jaca koncentraciju,
pomaze u lecenju secerne bolesti, gihta, reume,
karcinoma u razvoju, upale krajnika, cisti krv,
pomaze kod bolesti disajnih puteva,
odstranjuje otrovne materije
iz organizma, leci rane i opekotine

Sargarepa (Daucus carota) je dvogodisnja zeljasta biljka,
potice najverovatnije iz Evrope,
izuzetno je vazna povrtarska biljka za ljudsku ishranu.
Sargarepa je u stvari prava mala prirucna apoteka:
zna se za vise od tridesetak bolesti kod kojih ona pomaze.
Analogno tome, ako se redovno koristi ona moze
spreciti pojavu mnogih oboljenja.
Sadrzi karotin (provitamin A), vitamine B grupe, D, PP, E i H,
etricno i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin,
galaktan, pentozan, inozitol, secer, skrob, masti,
celuloza, belancevine, sluzi, kalijum i drugi minerali.
Karotina ima u sargarepi vise nego u i jednoj biljci.
Poznato je njegovo dejstvo na zelutac, creva, oci i kozu.
Sargarepu treba koristiti celu, cak i lisce,
a koren se ne sme nikako ljustiti,
jer se time gube dragoceni sastojci.


SARGAREPA PROTIV CREVNIH GLISTA
I TRULJENJA U CREVIMA

Recept je krajnje jednostavan i vrlo efikasan.
Nekoliko dana za redom treba jesti dva, tri
(narendana) korena sargarepe.


SARGAREPA PROTIV
GORUSICE

Sargarepa neutralizuje zeludacnu kiselinu i
brzo uspostavlja normalnu funkciju zeluca.
Umesto da koristite sodu bikarbonu jednostavno
popijte cetvrt litra soka od sirove sargarepe.


SARGAREPA U
VOCNOJ SALATI

Za cetiri osobe bice dovoljno: dve sargarepe,
jedna veca ili dve manje jabuke i solja borovnice (ili ribizle).
Sargarepa i jabuka se krupno narendaju i
izmesaju zajedno sa trecom vockom i medom.
Salata se rasporedi po casama i prelije
slatkom ili kiselom pavlakom, te pospe listicima
preprzenog badema ili lesnika.


CORBA OD CELE SARGAREPE
Vecina domacica vec na pijaci odbaci sargarepino lisce.
To je velika steta i greska, jer zeleno lisce sargarepe
jednako je vredno kao i koren, a mozda i bogatije mineralima.
Posto sadrzi dosta celuloze ne koristi se presna
vec se kuva. Za lekovitu corbu uzmite lisce ili dve veze sargarepe
(obicno su vezice 5-6 korena), proberite sveze i neosteceno lisce.
Operite ga, naseckajte i stavite u klucalu blago osoljenu vodu
da se kuva 10-tak minuta. Za to vreme ocistiti (ili samo operite
ako je organski gajeno) struganjem tankog povrsinskog dela korena
sargarepe, 3 komada, jedan koren persuna i jedan koren paskanata.
Narendajte ovo korenje najsitnije moguce, prelijte sa jednom kasikom ulja.
Kad je lisce kuvano, maknite ga s vatre i dodajte ovo narendano
korenje. Neka se sve dokuva u pari, poklopljeno.
Kada je vec na stolu dodajte dve velike kasike seckanog persunovog
lista, kasicicu celerovog i sok od jednog limuna.
Prema ukusu, moze se dodati jogurt, kiselo mleko ili pavlaka.


SIRUP OD SARGAREPE
PROTIV BROJNIH BOLESTI

Za ovaj sirup najbolje je koristiti sargarepu gajenu u cistoj sredini,
bez pesticida, jer se tada ne skida povrsinski sloj,
koji je i najvredniji na sargarepi. U svakom slucaju, kada se opere,
sargarepa se narenda, istisne se iz nje sok,
doda zuti secer (jos bolje med), lagano se ukuva da postane gusto i spremi u flase.
Uzima se po jedna supena kasika triput dnevno posle jela.
Dejstvo ovog sirupa je visestruko: pomaze kod plucnih bolesti,
nazeba, gripa, upale grla i grkljana...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Admin
Admin


Broj poruka : 1668
Datum upisa : 24.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Uto Maj 26, 2009 8:29 am

JAGODE



Svi znamo koliko su jagode zdrava vocka,pa eto recepata za marmelade,slatko i dzem
od te prelepe vockice...

SLATKO OD KRUPNIH JAGODA
Sastojci:
-1 kg jagoda
-1,5 kg šecera
Priprema:
Da bi vam jagode pri kuvanju ostale cele potrebno je da im lagano odstranite samo zelene listice, a peteljke da odsecete makazicama. U apoteci kupite boraks prašak i rastvorite ga u hladnoj vodi. Jagode stavite u til ili tanko platno, povežite platno kao džakcic, pa sve potopite u rastvor boraksa da odstoji u njemu 20 minuta. Tada ih izvadite i dobro operite u nekoliko voda i poredjajte na cistu kuhinjsku krpu ili stoljnjak da se suše. Za to vreme šecer prelijte sa toliko vode da se šecer istopi. Stavite šerpu sa šecerom na vatru dok sirup ne provri, smanjite temperaturu te ga skuvajte veoma gusto. Kada ste ukuvali sirup sklonite ga sa vatre i ,jednu po jednu, jagode spustajte u njega. Tada sve vratite na vatru i kuvajte na jakoj vatri da slatko ne izgubi boju, a kad je vec skoro gotovo nacedite u njega jedan limun. Slatko je gotovo kada vam sa varjace kapljice teško padaju. Sklonite slatko sa vatre, skinite penu, pokrijte vlažnom krpom i ostavite da prenoci.



Ovo slatko može se spremiti i na drugi nacin.
Jagode koje ste ocistili na gore naveden nacin, opralci i ocedili, poredjajte na posluzavnik i nacedite po njima sok limuna. Neka jagode u soku odstoje najmanje dva sata da bi se stegle i da se ne bi raskaškale prilikom kuvanja. Gledajte da slatko pocnete spremati predvece. Kada odstoje u limunovom soku jagode složite u šerpu u kojoj se samo kuva slatko (ovo je veoma važno, jer u suprotnom bi slatko lako moglo da vam zagori) i to red šecera, red jagoda dok se kolicine ne utroše. Pokrijte cistom platnenom salvetom i ostavite da prenoci. Sutradan dodajte u šerpu pola caše vode, stavite na jaku vatru i pazite da vam slatko ne zagori. Slatko ce biti kuvano za 10 minuta a sav miris ce ostati u jagodama. Sklonite sa vatre, skinite penu, prekrijte vlažnom krpom i ostavite da se ohladi.

Sipajte slatko u tegle.
MARMELADA OD JAGODA



Sastojci:
-2 kg jagoda
-2 kg šecera
-limuntus
Priprema:
Jagode operite i prosušite. Slozite ih u šerpu i pospite šecerom pa ostravite da odstoje preko noci. Sutradan kuvajte isprva na manjoj temperaturi a zatim na jacoj vatri. Mešajte da ne zagori i kuvajte dok ne bude dovoljno gusto. Sklonite tad sa vatre, dodajte limuntus, izmešajte i vruce sipajte u zagrejane tegle. Tegle ostavite u mlaku pecnicu dok marmelada ne uhvati pokoricu. Ostavite ih u rerni da prenoce. Sutradan tegle zatvorite i odložite.



DZEM OD JAGODA


Potrebno je:
- 1 kg jagoda, pomorandza, 1 kg secera
- 5 kasika likera od pomorandze po ukusu
Oprati jagode, ocistiti ih i iseci na komadice. Dobro oprati pomorandzu vrelom vodom, ocediti i fino oguliti koru. Voce i secer pomesati u velikoj dubokoj ciniji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Onda dodati smesi isitnjenu koru od pomorandze. Uz neprestano mesanje poceti sa kuvanjem vocne mase, a kada prokuva, krckati oko 5 minuta uz mesanje. Po ukusu dodati liker od pomorandze, skinuti sa sporeta, ostaviti da se ohladi, a onda ponovo kuvari dzem jos 5 minuta. Tegle dobro oprati, zatim ih isprati toplom vodom i ostaviti da se dobro ocede. Sipati dzem i odmah zatvoriti tegle

DZEM OD JAGODA 2


Sastojci
3 kg jagoda
1,5 kg šecera

Priprema
Jagode ocistiti od peteljki i dobro oprati. Staviti u vecu šerpu i posuti šecerom. Ukoliko ste u stisci s vremenom, možete ih ostaviti da prenoce u frižideru pa kuvati sutradan, a možete kuvati i odmah.

Džem treba lagano da krcka, povremeno ga treba promešati i skinuti penu koja se nakupi. Tegle i poklopce dobro oprati i staviti u rernu da se sterilišu najmanje 1 sat na temperaturi od 100°C. Džem kuvati 1 do 1,5 sat.
Za probu, staviti malo džema na tacnu da se ohladi. Ako se ne razliva, znaci da je kuvan.

Vreo džem sipati u vrele tegle i odmah zatvarati originalnim poklopcima ili povezati celofanom navlaženim alkoholom. Ušuškati ih dobro u vuneno cebe ili perjani jastuk, a može i oboje, i ostaviti da se lagano hladi.
Ukoliko se pridržavate uputstva, konzervans ne treba dodavati, džem se sigurno nece pokvariti.
SOK OD JAGODA


Sastojci
5 kg jagoda
2-3 l vode
2-3 kg šecera
50 g limuntusa

Priprema
Jagode izgnjeciti, dodati limuntus i vodu i ostaviti da stoje 24 sata.
Sutradan propasirati kroz vecu cediljku ili propustiti kroz sokovnik. Na 1 litar dobijenog soka dodati 0.5 kg šecera. Sok kratko treba prokuvati, skidajuci penu koja se nakupi i sipati u vrele flaše koje ste sterilisali u rerni najmanje 1 sat na temperaturi od 100°C. Flaše dobro ušuškati u perje i ostaviti da se sok lagano hladi.
KOMPOT OD JAGODA


Potrebno je: pola kile jagoda, 500 g šecera i malo ruma.

Jagode oprati, skinuti peteljke i ostaviti da se osuše. Staviti ih potom u posudu i posuti šecerom. Ostaviti tako da stoje preko noci, da puste sok. Drugi dan ih kuvati 5 minuta, ali ih ne mešati, nego samo posudu protresti. Rupicastom kašikom jagode redati u tegle, a sok još malo dokuvati pa sa rashladenim sokom preliti jagode. Kad se kompot sasvim ohladi, na površinu svake tegle staviti okrugao izrezan komad pergamenta namocen u rumu. Teglu povezati celofanom.
ZELE OD JAGODA
Kilogram jagoda dobro oprati, a zatim ih izgnjeciti i staviti u cistu gazu da se ocedi sav sok. U dobiveni sok sipati 2 kg šecera i kuvati sve dotle da se dobije takva gustina, da kada se stavi malo na tacnu treba da se stvrdne. Topli žele sipati u teglice, povezati celofanom i staviti u ostavu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://tebi.activebb.net
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Hranom do zdravlja   Danas u 3:14 pm

Nazad na vrh Ići dole
 
Hranom do zdravlja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Stres - neprijatelj zdravlja
» Prehrana u službi zdravlja.
» Hrana koja ce poboljsati kvalitet vase kose
» Kako do Dobrog Zdravlja
» O SVETOM SAVI

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Tvoj prijatelj :: Zdravlje....... :: Saveti o zdravlju-
Skoči na: